Русская Википедия:Решетар, Милан

Материал из Онлайн справочника
Перейти к навигацииПерейти к поиску

Шаблон:Персона Милан Решетар (Шаблон:Lang-sr) — австро-венгерский, а затем югославский ученый. Филолог, этнолингвист, литературовед, историк. Сербский католик, назвавший себя «югославом» по национальности. [1][2]

Окончил среднюю школу в родном Дубровнике. Изучал классическую филологию и славистику в Вене и Граце. Преподавал в средних школах Копера, Задара и Сплита. Докторскую диссертацию защитил в Граце (1891). Он был редактором хорватского журнала «Lista državni zakona» в Вене (1891–1894). Затем он стал лектором Балканской комиссии Венской академии. Затем он был адъюнкт-профессором словенской филологии Венского университета с 1908 года (где он был сотрудником и учеником Ватрослава Ягича) и профессором Загребского университета с 1919 года до выхода на пенсию в 1928 году.

Выйдя на пенсию, он жил во Флоренции, где продолжал заниматься исследованиями. В 1941 году он стал членом Сербской королевской академии. [3]

Библиография

  • Die serbokroatischen Kolonien Süditaliens, Wien 1911 (Südslawische Dialektstudien; 5; Schriften der Balkankommission, Linguistische Abteilung; 9).
  • Elementargrammatik der kroatischen Sprache / Elementargrammatik der serbischen Sprache, Zagreb 1916.
  • Dubrovačka numizmatika, 2 Bände, Belgrad 1924/25.
  • Der Štokavische Dialekt, Wien 1907 (Schriften der Balkankommission, Linguistische Abteilung; 4).
  • Antologija dubrovačke lirike, Belgrad 1894.
  • Najstarija dubrovačka proza, Belgrad 1952 (Posebna izdanja: Odeljenje Literature i Jezika / Srpska Akademija Nauka; 192).
  • Die Čakavština und deren einstige und jetzige Grenzen. In: Archiv für Slavische Philologie 13 (1890).
  • Ispravci i dodaci tekstu starijeh pisaca dubrovačkijeh. In Rad JAZU 119 (1894).
  • Zadarski i Ranjinin lekcionar, Zagreb 1894 (Djela JAZU 13).
  • Die ragusanischen Urkunden des 13.–15. Jahrhunderts. In: Archiv für Slavische Philologie 16–17 (1894–95).
  • Sammlung Rešetar. In: Monatsblatt der numismatischen Gesellschaft in Wien 10 (1916).
  • Stari dubrovački teatar. In: Narodna starina 1 (1922).
  • Nikša Zvijezdić, dubrovački srpski kancelar XV. vijeka. In: Glas – Srpska kraljevska akademija, 169 (1936).
  • Najstariji dubrovački govor. In: Godišnjak Srpske kraljevske akademije 50 (1940).

Примечания

Шаблон:Примечания

Шаблон:ВС