Русская Википедия:Уз маршала Тита

Материал из Онлайн справочника
Перейти к навигацииПерейти к поиску

Шаблон:К переименованию С маршалом Тито (Шаблон:Lang-sh) — песня югославских партизан времён Второй мировой войны, посвящённая верховному главнокомандующему Народно-освободительной армии Югославии Иосипу Брозу Тито. Де-факто являлась гимном партизанского движения Югославии. Музыку к песне написал дирижёр Оскар Данон, слова — Владимир Назор[1]. Впервые песню исполнили в ноябре 1943 года на Втором съезде Антифашистского веча Народного освобождения Югославии[2].

Текст

Сербохорватский (латиница) Сербохорватский (кириллица)

<poem>Uz maršala Tita, junačkoga sina nas neće ni pakao smest'! Mi dižemo čelo, mi kročimo smjelo i čvrsto stiskamo pest!

Rod prastari svi smo, a Goti mi nismo, Slavenstva smo drevnoga čest. Ko drukčije kaže, kleveće i laže, Našu će osjetit' pest!

Sve prste na ruci u jadu i muci Partizanska stvorila je svijest. Pa sad kad i treba, do Sunca do neba Visoko mi dižemo pest!</poem>

<poem>Уз маршала Тита, јуначкога сина, нас неће ни пакао смест'! Ми дижемо чело, ми крочимо смјело и чврсто стискамо пест!

Род прастари сви смо, а Готи ми нисмо. Славенства смо древнога чест. Ко друкчије каже, клевеће и лаже, нашу ће осјетит пест!

Све прсте на руци, у јаду и муци, партизанска сложила је свијест. Па сад, кад и треба, до сунца до неба, високо ми дижемо пест!</poem>

Перевод

Перевод на русский (первый вариант)[4] Перевод на русский (второй вариант) Рифмованный перевод (Георгий Абзианидзе)[5]

<poem>С маршалом Тито, геройским сыном, нас не остановит даже сам чёрт. И гордо подняв головы, шагаем мы смело и крепко сжимаем кулак.

Рода мы все старинного, но мы не готы, а славянства мы древнего часть. Кто говорит иначе, тот клевещет и лжёт, и он на себе ощутит наш кулак.

Все пальцы на руке в беде и муке партизанское создало сознание, и сейчас, когда нужно, до солнца и неба высоко мы вздымаем кулак!</poem>

<poem>С маршалом Тито, сыном-героем нас не одолеет даже ад! Мы поднимаем головы, мы дружно шагаем и твёрдо держим кулаки!

Мы из древнего рода, но не готы мы, наследники славянства мы. Кто скажет иначе и назовёт нас лгунами, тот почувствует наш кулак!

Все пальцы в кулаке, сквозь боли и муки родилось знание партизан. И сейчас, когда нам надо к солнцу и небу, мы высоко поднимаем кулаки!</poem>

<poem>Нам с маршалом Тито, земли нашей сыном, Не страшен ни фронт и ни ад. С верой в наше дело шагаем мы смело, И крепко сжимаем кулак.

Какие мы готы? Славянского рода Сынов запятнать хочет враг. Кто нам ложь припишет и сам лжёт как дышит, Почувствует пусть наш кулак.

Свинца ураганы прошли партизаны, Покоя дни были редки. Настала победа, и к солнцу, и к небу, Возносим мы вновь кулаки.</poem>

Примечания

Шаблон:Примечания

Ссылки